Home Monitor Džihadske teme

Šejh El-Muhajsini o sukobu između IDIŠ-a i ostalih: To je borba fitne i treba je se kloniti

Šejh Abdullah el-Muhajsini (foto ilustracija)

Skoro dvije sedmice traju borbe između IDIŠ-a i drugih oružanih pobunjeničkih brigada. Po pitanju ovih borbi, mnogi učenjaci i daije su izašli sa svojim stavom ne bi li dali svoj doprinos u rješavanju konflikta. Jedan od njih je i šejh Abdullah el-Muhejsini koji je  obznanio svoj stav o trenutnim borbama smatrajući ih „borbama fitne“ od kojih se treba udaljiti i ne učestvovati u istim.

Šejh El-Muhajsini se smatra jednim od najistaknutijih vjerskih učenjaka (šejhova) koji su se pridružili mudžahidima u Siriji, i koji su zajedno s njima prisustvovali na raznim frontovima i koji su posjećivali i mješali se sa mudžahidima iz raznih brigada, tj. nisu usko vezani ni za jednu grupu.

Šejh El-Muhajsini je objavio svoju deklaraciju u audio zapisu i pismeno, i u njoj je rekao sljedeće (sljedeći tekst je prijevod većeg dijela govora šejha Muhajsinija, kojeg možete pogledati na kraju teksta):

hilafet

Doista ono u što vjerujemo i u čemu smo ubjeđeni je to da trenutne borbe koje se vode u Šamu između mudžahidskih brigada su ustvari borbe fitne (iskušenja) među muslimanima, i naš stav spram ovih fitni a kojeg ujedno i savjetujemo svakom mudžahidu je: sklanjanje u stranu i ne podizanje oružja na bilo kog muslimana, jer je opće poznato da su današnji borci od muslimana, i među njima ima dobrih i oni koji prednjače u hajru, i među njima ima oni koji su popustljivi i koji su nemarni, i svi su oni od muslimana, iako ima pojedinaca za koje se zna da su uz neprijatelja ili se zna za njihov riddet u drugom obliku, ili da su kradljivci isl, ali ono što je poznato da su danas većina boraca od grupacija muslimana, stoga ove trenutne borbe su fitna (iskušenje) koje se musliman treba kloniti i čuvati, i da se u njoj ne hvata za svoje oružje, i kada su se S'ad ibn Malik, S'ad ibn Ebi Vekkas, i Abdullah ibn U'mer sklonili od fitne tada je Ali ibn Ebi Talib radijellahu anhum rekao: „Svaka čast Allahu za stav kojeg su zauzeli S'ad ibn Malik i Abdullah ibn U'mer, tako mi Allaha ako bi bio grijeh (skloniti se u stranu od fitne,op.PV), pa uistinu je mali i oprošten, a ako je dobro djelo, pa doista je veliko i pohvalno.“

A napuštanje fitne i bježanje od njenih sljedbenika je jedna velika osnova od osnova ove vjere; radi koristi roba i očuvanja njegove vjere, i čuvanja njegove ruke i jezika od krvi i časti muslimana, i radi koristi ummeta gušenjem fitne, i umanjivanjem gubitaka u njemu, a većina ashaba radijallahu anhum su se klonili fitni.

Rekao je imam Muhammed ibn Sirin: “Kada se dogodila fitna (među ashabima, op.PV), Poslanikovih ashaba je bilo deset hiljada, i u njoj nije učestvovalo ni stotinak njih, naprotiv nisu prelazili ni tridesetak”.

A imam Eš-Š'abi je rekao: “Kada se odigrala bitka po imenu ‘El-Džemel’ (Bitka na devi, u kojoj su Talha i Zubejr bili protiv Alije, op.PV) u njoj nisu prisustvovali od muhadžira i ensarija osim Alija, Ammar, Talha i Zubejr, pa ako mi neko spomene petog ashaba, smatrajte me lažljivcem’.”

O draga braćo, doista naš poziv u izbjegavanje fitne ne znači da čovjek ne treba braniti svoju dušu i čast, jer je upuštanje u fitne jedno, a odbrana samog sebe drugo, i ovo nema ništa sa fitnom. U hadisu kojeg prenosi Ebu Hurajra radijellahu anhu se spominje da je došao neki čovjek i rekao: ‘O Allahov Poslaniče! Šta misliš, kada bi došao čovjek koji mi želi oteti moj imetak?’ odgovori Poslanik: ‘Pa ne daj mu tvoj imetak’. Reče čovjek: ‘A šta ako se bude borio protiv mene?’ odgovori mu Poslanik: ‘Bori se protiv njega’. Opet reče čovjek: ‘A šta ako me ubije?’ na to mu odgovori Poslanik: ‘Ti si šehid’. Čovjek ga opet upita: ‘A šta ako ga ubijem?’ tada mu odgovori Poslanik: ‘On je u vatri', bilježi ga imam Muslim.

I ovo spada u poglavlje odbijanje napadača, a zaista od onoga što se treba znati je to da je obavezno da se napadač odbija na najblaži način pa tako redom do najtežeg, stoga nije dozvoljeno ubiti napadača ako se on može odbiti s onim što je manje od toga, pa ako nije moguće odbiti ga osim ubistvom onda ga je dozvoljeno ubiti, i njegov ubojica nema grijeha.

Rekao je šejhul-islam ibn Tejmijje u svojoj knjizi „El-Minhadž“: „I razlika je u tome kada se u jednom slučaju boriš odbijajući nekoga i u drugom slučaju kada se boriš napadajući nekoga“.

Stoga mi ne kažemo da se braća predaju i prepuste ubistvu, ne, tako nam Allaha! Naprotiv, izbjegavaće ovu fitnu i neće izlaziti i mješati se u ovim borbama koje će ummet i džihad u Šamu zavlačiti u nedaće i posljedice čiji kraj niko drugi ne zna do Allah, a što se tiče odbrane, pa oni će se braniti svakog momenta kada im se nanese ezijet ili budu napadnuti kao što je prethodno spomenuto.

Zaista ja podsjećam moju braću od iskrenih mudžahida na veličinu džihada, i kažem: ne kroči u borbu koja je sumnjiva, pa da zatim sretneš Uzvišenog Allaha a ti si izgubio i svoj dunjaluk i svoj ahiret, i ne zaboravi da si ti izašao iz svoje kuće i porodice, a ispred tvoja dva oka je stajalo „pomoć onim potlačenima od muškaraca i žena, i traganje za Džennetom čija je širina koliko je između Nebesa i Zemlje!“.  [kraj prvog dijela Muhajsinijevog govora]

Šejh El-Muhajsini je potvrdio da ono što se trenutno događa od „borbe fitni“ neće ga odvratiti od toga da i dalje ostane u zemlji džihada – ciljajući na Siriju –, i kaže:

“A što se tiče pitanja o napuštanju naše braće iz zemlje džihada (Sirija) kažem: „Tako mi Allaha, mi nismo izašli iz naših domova kako bi se ponovo vraćali njima osim kao pobjednici uz Allahovu dozvolu, pa kako se možemo vraćati a režim nusajrija još uvijek nije od nas okusio gorčinu i nesreću svog postojanja, naprotiv mi kažemo: došlo je vrijeme džihada, došlo je vrijeme da razvalimo i uništimo uporišta nusajrija razarajućim raketama, i strahovitim auto-bombama… došlo je vrijeme o lavovi islama da se klonimo fitne… došlo je vrijeme da se safovi spoje, i riječ ujedini, i odbace nesuglasice iza naših leđa, i pođimo ka granicama muslimana da branimo i pomognemo potlačene, i da uzdignemo zastavu tevhida zbog koje smo i hidžru učinili.”

Na kraju je šejh El-Muhajsini rekao:

“Uistinu ja i moja braća smo u ‘Centru za daije džihada’ i ko hoće da nam se pridruži – uz Allahovu dozvolu – radimo bez prestanka na postizanju sulha (primirja), sve dok Allah ne upotpuni ovu stvar, pa ako budemo vidjeli da su se vrata pred našim licima zatvorila i mogućnosti ugasile – ne dao Allah –, i da mi u tom momentu imamo opravdanja kod Allaha; pa mi ćemo zaista poći na druge frontove kao što je Homs i mimo njega od granica Šama, kako bi tamo vatrom potprašili našeg neprijatelja.

12.01.2014.

Prijevod i priprema: Put vjernika

1 komentar

  1. Divan li je nasihat ovoga sejha, Allah ga blagoslovio, ucvrstio na Istini i pocastio ga.
    P. S. Nisam znao da je tako malo plemenitih ashaba ucestvovalo u toj borbi fitne (tridesetak ili cak samo cetvorica kako se prenosi od Muhammeda ibn Sirina i Es-Sa'bijja). Taj podatak me je jako razveselio. Hvala Allahu, Subhanehu ve Te'ala, sto je sacuvao ashabe Svoga Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem tog zla. Molimo Ga, Subhanehu ve Te'ala, da sada sacuva i nas tog istog zla. Allahumme, amin.

Ostavi odgovor