Sufi je napisao/la:Znas u Islamu se ne kaze ni za Isa a.s. pa ni za Muhammeda s.a.w.s. ni Bog ni bog, niti BOG!
Zar ti je mozak toliko prost da ne moze da skonta,da Hz.Mevlana zna da Muhammed s.a.w.s nije Bog niti je Isa a.s Bog, on samo zeli da kaze da je kojim slucajem subbhanalah Isa a.s Bog, kao sto ga kriscani nazivaju Bogom, onda bi Muhammed a.s bio 3 put vec Bog od njega. Mozda se izgresih ovde ne znam, ovo je neko moje vidjenje i tumacenje.
U Islamu sve je jasno, necemo prihvatiti govor filozofije/mastanja. I jeste da nije to sedzda vec "sedzda" = shirk! Nismo zaduzeni nikakvom sedzdom vec samo poslusnoscu.
Poslanik ti lepo kaze: "Kljuc za ulazak u veru je nauka." A ako filozofija nije nauka ja ne znam sta je? Sedzda iz postovanja je dozvoljena, a sedzda pokornosti se cini samo uzvisenom Gospodaru.
Sta je ovo? Mi znamo da Allah nije stvoren ali da mu je ime Nestvoreni to nemamo u islamu. Ispadne ovo kao da je neko naredio nesto jos dok nije bio stvoren. Allahov govor je savrsen!
Aj jos jednom procitaj prevod sehadeta.
"..niti je stvoren..."
Zar to nije Nestvoreni? Zar to nije isto?
filozofija se neuzima kao izvor u islamu,musliman prima uputu i pravila iz Allāhove s.w.t. Knjige, sunneta i onoga što proizilazi iz ova dva izvora, kao što je idžma’ (konsenzus učenjaka), kijas (analogija) itd., sve u okviru onoga kako to shvatiše ashabi Allāhovog Poslanika sallAllāhu alejhi we sellem.
U sufizmu međutim, istinu prestavlja ono što potvrdi otkrovenje (kešf). Tako govore:
”Prenosi mi srce od mog Gospodara.”
Gazali prenosi od Ebu Jezida el-Bistamija da je rekao:
”Nije učenik onaj ko pamti iz knjige, pa kada zaboravi ono što je pamtio postane neznalica. Učenik je onaj ko uzima znanje od svoga Gospodara u koje god vrijeme hoće, bez pamćenja i predavanja.”
dalje kaze:
”Ima evlija čiji nur gotovo sve obasja, gotovo da postane neovisan o uputi poslanika.”
Osnova ovakvog mišljenja je Platonova teorija emanacije koja znanje stavlja izvan praktičnog uma u srcu čovjeka, ako se ono očisti od niskosti. Sufije povjerovaše u ovu filozofiju i obukoše joj islamsku odjeću bez promjena njenoj suštini. Smatraju da je mjesto praktičnog uma „Levhi Mahfudh“.
Kaže Suhraverdi:
”…jer istinski bogobojaznik i pravi asketa na dunjaluku, njegova nutrina je čista, ogledalo njegova srca je bistro, daje mu se nešto jednako Levhi-Mahfudhu čime shvata suštinu nutrine kao majke znanja i osnova.”
Priča Gazali o Ebu Turabu en-Nahsebiju:
”Bio je začuđen jednom muridom, pa mu reče jednog dana: ”Da vidje Ebu-Jezida!” Murid reče :”Teško tebi, šta da činim sa Ebu Jezidom, kad vidjeh Allāha koji me učini neovisnim od njega.” Pa reče Ebu Turab :” Teško ti se, umišljen si Allāhom!” Da si video Ebu Jezida jedanput bilo bi ti korisnije nego da vidiš Allāha sedamdeset puta!”
Kaže Ibn Arabi:
”Oni negiraju neke hadise, iako su oni vjerodostojni, a ljudi koji ih prenose povjerljivi. Kažu da upitaju Poslanika a on negira dotični hadis. Tako govore da spoznaju slabost hadisa i ne rade po njemu bez obzira što su ga prenosioci prakticirali i što je rivajet ispravan, ali u suštini kod njih nije tako.”
Iz ovog proizilazi da se Buhari, Ahmed, El-Hakim i drugi uzalud umoriše i utrošiše silni trud u radu za islam. Mogli su duga putovanja u traženju hadisa, kao i odsutnost od svojih porodica skratiti, te se zavući u tamne ćelije i ponavljati u njima Allāhovo s.w.t. ime sve dok im se ne otkrije gajb i ne vide istinsku suštinu. Molimo Allāha s.w.t. da nas sačuva ovih zabluda, ovog i bilo kojeg drugog nevjerstva.
a sto se tice tvog govora da je sedžda pozdrava dozvoljena u Serijatu koji je objavljen Muhameda salalahu alejhi ve selem i to je pogresno dokaz zato je je hadis:
Ibn Mādže bilježi od ’Abdullāha ibn Ebī Ewfā, Allāh bio zadovoljan njime:
’’Kada se Mu’ādh vratio iz predjela Šāma, učinio je sedždu ispred Allāhovog Poslanika, sallallāhu ’alejhi we sellem. Na to ga je Allāhov Poslanik, sallallāhu ’alejhi we sellem, upitao: ’’Šta je ovo, o Mu’ādhe?’’, a on je odgovorio: ’’Bio sam u Šāma i video da ljudi čine sedždu pred svojim svećenicima i monasima, pa sam poželio da mi isto to uradimo tebi.’’ Allāhov Poslanik, sallallāhu ’alejhi we sellem, mu je rekao: ’’Ne čini to. Kada bih ikome naredio da učini sedždu pred nekim mimo Allāha – naredio bih ženi da učini sedždu svome mužu. Tako mi Onoga u Čijoj je Ruci Muhammedova duša, žena neće ispuniti prava svoga Gospodara sve dok ne ispuni prava svoga muža; čak iako bi je tražio (tj. odnos sa njom) dok ona sjedi u devinom sedlu, ona ne bi smjela da ga odbije.’’
’AbdurRahmān ibn Ebī Lejla od svoga oca prenosi da je Mu’ādh ibn Džebel rekao:
’’U predjelu Šāma sam vidio da kršćani čine sedždu jedni drugima, pa sam pitao: ’’Zašto ovo radite?’’ Oni su mi objasnili da je to bio način da pozdrave (uvaže) poslanike u prošlosti. Rekao sam: ’’Mi imamo više prava da ovo uradimo sa našim Poslanikom. Allāhov Poslanik, sallallāhu ’alejhi we sellem, je meni objasnio da su oni skloni da šire laži u pogledu svojih poslanikā i da manipulišu svojim knjigama. On je, sallallāhu ’alejhi we sellem, rekao: ’’Allāh nam je dao nešto bolje od toga. Dao nam je selām, koji je pozdrav stanovnika dženneta.’’ ’’
iz tvojih se rjeci vidi da ti nisi shvato sta je znacenje Sehateta kao ni tvoji drugovo Sufije poput ibn Arabia.
Pobornici panteizma (ehlu vihdetil-vudžud), poput Ibnu Arebija i njegovih sljedbenika, kažu: "La Ilahe Illallah" znači: ne obožava se osim Allah (la ma'abude illallah) tj. ne postoji drugo božanstvo osim Allah. U praktičnom smislu to bi značilo slijedeće: Sve što se obožava – sve je to Allah, jer se, po njima, sve postojeće ne djeli na stvorenja i Stvoritelja. Sve što postoji je Allah!?
Zbog ovakvog rezonovanja su nazvani pobornicima panteizma (ehlu vihdetil-vudžud), smatrajući da sve što postoji je jedno, i da sve to nije djeljivo, i da je sve to Allah!? Šta god čovjek da obožava, i čemu god da robuje – on robuje Allahu!? Ko robuje grobu, i ko se klanja kipu, i ko obožava kamen, i ko obožava ljude, i ko obožava meleke – po njima – svi oni obožavaju Allaha, jer je Allah taj koji jedino apsolutno postoji!?
Osoba koja smatra da se sve što postoji dijeli na dva dijela - na Stvoritelja i stvorenja – prve ljude smatraju idolopoklonicima (mušricima), i prema njima oni nisu vjernici-monoteisti! Po ovom pitanju griješi dosta svijeta, onda kada kažu za Allaha dž.š.: "Samo se Ti obožavaš" – što se jednim dijelom poklapa sa panteističkim vjerovanjem. Kada bi čovjek rekao: "Samo Ti polažeš pravo na to da budeš obožavan" (La ma'abude bihakkin sivake) – fraza bi bila ispravna, jer sve što se obožava mimo Njega – ne polaže pravo na to. Allah dž.š., kaže: "To je zato što je Allah – istina (hakk), a oni kojima se oni, pored Allaha, klanjaju – neistina (batil), i zato što je Allah uzvišen i velik." (el-Hadždž: 62.)
Pobornici Sunneta (ehlu-sunnet), odgovorno tvrde da "La Ilahe Illallah" znači: "Niko nema pravo biti obožavan mimo Allaha", i ako će ljudi što-šta obožavati mimo Allaha dž.š.. Onaj koji istinski i jedino zaslužuje da Mu se robuje, i da Mu se čini 'ibadet jeste Allah dž.š., Jedan, Jedini, a sve mimo Njega nema pravo, i ne zaslužuje da bude obožavano! Allah dž.š., kaže: "To je zato što je Allah – istina (hakk), a oni kojima se oni, pored Allaha, klanjaju – neistina (batil), i zato što je Allah uzvišen i velik." (el-Hadždž: 62.)
